'

Kardiološki bolesnici ne smeju ni do prodavnice

ZDRAVLJE
Autor: Hit 1
Izvor: Politika
Sre, 11.01.2017
0

Kod osoba sa anginom pektoris i onih koji su nedavno imali infarkt, nagli i nepripremljeni izlazak iz tople prostorije na hladno potencijalno je opasan po život


Svež vazduh je garancija i preventiva dobrog zdravlja, ali savet da se toplo obučete, stavite kapu i šal i krenete u šetnju, važi samo za potpuno zdrave i mlađe osobe kada je spoljna temperatura u dvocifrenom minusu.

Prof. dr Milan Petrović, kardiolog i direktor Poliklinike Kliničkog centra Srbije, objašnjava da su od svih srčanih bolesnika najugroženiji oni sa oboljenjem koronarnih arterija.

– „Koronarci”, kako ih mi lekari zovemo, naročito osobe sa anginom pektoris i oni koji su nedavno imali infarkt, moraju da budu veoma oprezni na ovakvim višednevnim mrazevima i moraju redovno da uzimaju terapiju. Hladan vazduh kod njih može da prouzrokuje angiozni bol, koji se javlja ispod grudne kosti. Nagli i nepripremljeni izlazak iz tople prostorije na hladno za ove bolesnike potencijalno je opasan po život – upozorava ovaj kardiolog.

On dodaje da kada su temperature minus 10 stepeni Celzijusa ili čak i niže, hronični srčani bolesnici ne bi smeli da odlaze ni do obližnje prodavnice. Čak i kada je temperatura minimalno u plusu, nema izlaska bez šala preko nosa i usta. Ova upozorenja moraju da se uzmu krajnje ozbiljno, mada nije retka slika da upravo stariji sugrađani poslednjih dana raščišćavaju sneg ispred ulaza u zgradu, ili pomažu u guranju komšijinog automobila koji neće da upali...

Neizostavno je od hladnoće zaštititi glavu, uši i vrat, a na mrazu je bolje imati rukavice s jednim prstom i komotniju obuću

Na pitanje da li medicina hladnoći priznaje barem neki procenat blagotvornosti po zdravlje, profesor Petrović kaže da stihovi Jove Jovanovića Zmaja „Ako je zima – nije lav” jedva da još važe za decu i mlade do 18 godina.

– Generalno na ovako niskim temperaturama ni zdravom čoveku ne možete bez izvesnih ograda da preporučite šetnju. Temperature od minus 12 stepeni uzorkuju spazam (grčenje) krvnih sudova, a to za posledicu im skok krvnog pritiska. To se događa i kod zdravih osoba, a kamoli kod onih koji već imaju neko hronično oboljenje – upozorava dr Petrović.

Dr Ljilja Ivanović, načelnica smene u beogradskoj Hitnoj pomoći, kaže da jedinu pozitivnu korist ledenih dana po zdravlje vidi u tome što niske temperature sprečavaju da se bakterije i virusi šire. Ipak, ona kaže da i na niskim temperaturama treba što češće provetriti prostorije u kojima živimo ili boravimo. To naravno ne znači da prozor treba dugo držati širom otvoren, jer ćemo tako rashladiti prostor i napraviti novi potencijalni zdravstveni problem. Dovoljno je, kaže, provetravati prostoriju u kojoj boravimo pet do 10 minuta – praktično, samo „zameniti vazduh”.

Dr Ljilja Ivanović podseća da su tokom ledenog talasa, koji je 2012. trajao skoro mesec dana, ekipe Hitne pomoći organizovano prevozile sve beskućnike do prihvatilišta, dok za sada nadležni još nisu uputili ovakav nalog. Ekipe Hitne pomoći beskućnicima pomažu tek posle prijave građana da leže na ulici, u parku ili nekom podrumu. Ove osobe najčešće odbijaju pomoć, ali dr Ljilja Ivanović kaže kako kod beskućnika često lekari uoče promrzline, ali i stanje hipotermije, kada temperatura tela pada ispod 35 stepeni Celzijusa.

Moskovljani su iza sebe ostavili najhladniji Božić u poslednjih 120 godina, pa su tim zanimljivije preporuke ruskih lekara o ponašanju u uslovima jakih mrazeva. Preporučeni napitak je čaj s medom, kao i ishrana bogata proteinima, u prvom redu meso. Što se tiče oblačenja, neizostavno je od hladnoće zaštititi glavu, uši i vrat, a na mrazu je bolje imati rukavice s jednim prstom i komotniju obuću.

Vaši komentari
Ostavite komentar