SPC obeležava Svetog Vasilija Velikog i Mali Božić – počinje Nova godina po julijanskom kalendaru

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava više značajnih praznika – Svetog Vasilija Velikog, Obrezanje Gospodnje i narodni praznik Mali Božić. Ovim danom ujedno počinje i Nova godina po julijanskom kalendaru, a u crkvenom kalendaru praznik je obeležen crvenim slovom i smatra se mrsnim danom.

Sveti Vasilije Veliki, poznat i kao Vasiljevdan, jedan je od najpoštovanijih svetitelja u pravoslavlju i mnoge porodice ga slave kao krsnu slavu. Kako se praznik obeležava prvog dana julijanske Nove godine, u narodu je ustaljen i naziv Vasilica za ovaj datum.

Sveti Vasilije bio je arhiepiskop Kesarije Kapadokijske, veliki bogoslov i borac za očuvanje pravoslavne vere. Rođen je u vreme cara Konstantina, školovao se u Atini, gde je izučavao filozofiju, retoriku i astronomiju, a među njegovim savremenicima bili su Grigorije Bogoslov i Julijan Apostata. Kao episkop služio je gotovo deset godina, a u crkvenim spisima opisan je kao stub vere i učitelj naroda.

Mali Božić prate i brojni narodni običaji. U mnogim krajevima ponavljaju se božićni rituali – ponovo se unosi badnjak, dočekuje položajnik, a na trpezu se iznosi ostatak česnice. U Hercegovini je običaj da se tog dana spaljuju ostaci badnjaka, dok se u pojedinim mestima Vojvodine pale vatre na raskršćima. Umesto česnice, za ovaj praznik mesi se poseban obredni hleb – vasilica.

Narodna verovanja kažu da bi na Mali Božić u kuću trebalo uneti nešto novo, kupljeno tog dana, kako bi godina bila uspešna i berićetna. Takođe, veruje se da na ovaj dan treba izbegavati svađe i ružne reči. U nekim krajevima smatra se da će godina biti rodna ukoliko na Mali Božić padne sneg ili ako je vreme oblačno.

Prema starim običajima, Srpsku novu godinu valja dočekati budan, a u prošlosti su mlade devojke u novogodišnjem bdenju gatale o udaji. Postojalo je i verovanje da se kosti od božićnog pečenja nakon ručka nose na mravinjak, kako bi se stoka množila i domaćinstvo napredovalo. U narodu se zadržalo i verovanje da duša onoga ko premine između Božića i Malog Božića odlazi pravo u raj.