Pravoslavni vernici danas obeležavaju Badnji dan i Badnje veče

Pravoslavni vernici koji Božić proslavljaju po julijanskom kalendaru danas obeležavaju Badnji dan i Badnje veče, poslednji dan Božićnog posta i uvod u jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika – Božić, kojim se slavi rođenje Isusa Hrista. 

Ovaj dan posvećen je porodici, tradiciji i duhovnoj pripremi, a obeležava se nizom običaja koji se vekovima prenose s kolena na koleno.

Badnji dan predstavlja završnicu četrdesetodnevnog posta i simbolično čišćenje duha i tela. Pripreme za praznik započinju još u ranim jutarnjim satima odlaskom po badnjak – mlado hrastovo ili cerovo drvo. Prema običaju, badnjak se seče pre izlaska sunca, a taj zadatak obično obavljaju domaćin i najstariji sin. Drvetu se, pre seče, naziva „dobro jutro“, čestita praznik i upućuje molitva za zdravlje i napredak porodice, nakon čega se posipa žitom.

Badnjak se seče sa istočne strane, ukoso, i to najčešće sa tri snažna udarca. Po narodnom verovanju, ako se drvo ne preseče iz tri puta, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem. Vodilo se računa i da prilikom pada ne zapne za drugo drveće. Nakon toga badnjak se donosi kući i postavlja pored ulaznih vrata, gde stoji do večeri.

U predvečerje Badnjeg dana domaćin unosi badnjak u kuću uz ritualna pitanja i pozdrave, dok domaćica posipa žito kao simbol blagostanja. Uz badnjak se unosi i slama, koja se raspoređuje po kući, posebno na mestu gde će biti postavljena večernja trpeza. Ovi običaji, praćeni kvočanjem i pijučanjem, simbolizuju želju za napretkom, plodnošću i srećom domaćinstva.

Nakon obreda, porodica se okuplja oko posne trpeze. Večera se tradicionalno služi na podu, preko slame, uz obavezna posna jela – ribu, pasulj, kiseli kupus, posne pite, kao i žito, med, orahe i vino. Posebno mesto ima i česnica, koja se lomi tokom večere. Pre početka jela domaćin kadi dom, pali sveću i izgovara molitvu.

Centralni deo Badnjeg večera je paljenje badnjaka na ognjištu. Badnjak se celiva, maže medom, posipa žitom i preliva vinom, a vatra se raspiruje grančicama kako bi se dobilo što više varnica. Tom prilikom se izgovaraju želje za zdravlje, napredak i blagostanje porodice. Deca tradicionalno učestvuju u ovom obredu, simbolično „dozivajući“ sreću i rodnu godinu.

Badnje veče se provodi u bdenju, iščekujući rođenje Hristovo. Prema starim običajima, tog dana treba se pomiriti sa svima sa kojima je bilo nesuglasica, jer se veruje da se u praznike ulaziti treba u miru i slozi.

Badnjak i slama nose snažnu simboliku – podsećaju na drvo koje su pastiri doneli da zagreju pećinu u kojoj se Hrist rodio, ali i na zajedništvo, toplinu doma i duhovnu svetlost koja razgoni tamu. Upravo kroz ove običaje, Badnji dan ostaje jedan od najznačajnijih i najbogatijih praznika u srpskoj pravoslavnoj tradiciji.