Nova knjiga otkriva istorijat rada Odeljenja za dokumentaciju Arheološkog instituta

U izdanju Arheološkog instituta u Beogradu i Centra za nove tehnologije Viminacijum, nedavno je iz štampe izašla monografija o istorijatu rada Odeljenja za dokumentaciju Arheološkog instituta. Autor publikacije je Milan Milovanović, naučni saradnik Instituta.

Saradnici Arheološkog instituta su od osnivanja ustanove 1947. godine do danas, realizovali čitav niz velikih terenskih projekata.

Reč je o epohalnim iskopavanjima lokaliteta iz različitih perioda. Dobar deo tih istraženih nalazišta nalazi se na prostoru Braničevskog okruga: Viminacium, Margum u Dubravici, Kraku lu Jordan kod Kučeva, Čezava kod Dobre, Pčelinji krš u Laznici, Golubac, Ždrelo u Grnjačkoj klisuri i mnogi drugi. Treba reći da uporedo sa rekognosciranjem ili iskopavanjem lokaliteta nastaje i arheološka dokumentacija. Bez pravilnog vođenja dokumentacije, otkriveni nalazi nemaju naučnu vrednost.

Specijalno za čitaoce portala Hit radija, o značaju terenske arheološke dokumentacije, kao i o istorijatu rada Odeljenja za dokumentaciju Arheološkog instituta, razgovaramo saautorom monografije, Milanom Milovanovićem.

“Studenti arheologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu već tokom prve godine uče o važnosti izrade i pravilnog vođenja arheološke dokumentacije. Temelj u metodologiji pravilnog sagledavanja značaja terenske dokumentacije uspostavio je akademik prof. dr Vladislav Popović tokom druge polovine 20. veka. On je, po ugledu na evropske dokumentacione centre, formirao sistem za upravljanje arheološkim materijalom, koji u osnovi funkcioniše i danas. Meni je pripala čast da napišem monografiju o istorijatu razvoja Odeljenja za dokumentaciju. Moj metod zasnivao se na obradi arhivskih i dokumentalističkih podataka, na osnovu kojih sam pokušao da predstavim ključne momente u razvoju rukovođenja terenskim materijalom Arheološkog instituta.”

Milovanović ističe da se obimna arheološka dokumentacija saistraživanja lokaliteta u Braničevskom okrugu čuva upravo u Odeljenju za dokumentaciju Arheološkog instituta. Građa ove vrste od velikog je značaja pre svega za mlađe istraživače koji žele da upoznaju i obrađuju prošlost prostora između Dunava, Velike Morave i Homoljskih planina:

“Posebno me raduje što sam imao privilegiju da istražim dokumentaciju arheoloških lokaliteta u okolini Požarevca.Ovaj kraj je eldorado za arheologe, ali i za druge naučne discipline, pre svega etnologiju. Sa ponosom ističem da su stručne saradnice Odeljenja, poput Ljubice Zotović i Ljubice Prodanović, dale veliki doprinos u prikupljanju, inventarisanju i zaštiti arheološke dokumentacije. Trudio sam se da u monografiji predstavim sve važne događaje koji su tokom druge polovine 20. veka uticali na razvoj dokumentacionih jedinica Instituta. Svakako, prostora za dalja istraživanja ima, ali je za naredne publikacije potrebno vreme da se arhivski materijal u potpunosti obradi, što svakako predstavlja novi izazov za mene u narednom periodu.”

Monografiju „Dokumentacija Arheološkog instituta. Istorijat istruktura kroz etape razvoja (etape I–II)” štampao je Digital Art Beograd.