Izložba Milinka Ristovića u Požarevcu

U Galeriji Narodnog muzeja Požarevac u četvrtak, 17. jula otvorena je izložba slika Milinka Ristovića, pod nazivom „Zapisano pamćenje svetlošću boje“.

Otvarajući izložbu, kustos Narodnog muzeja u Požarevcu kustos Biljana Milosavljević Pićurić napomenula je da Ristovićevo slikarstvo prožima duhovno iskustvo. Ono nastaje u prostoru između jave i sna. Njegove slike krase izdužene figure, ekspresivne linije i intenzivan kolorit. U delima se prepliću elementi apstraktnog ekspresionizma, kubizma i futurizma. Boja je njegov osnovni jezik. Milinkova dela, svesno ili nesvesno, slede principe antropozofije i učenja Rudolfa Štajnera. Slike ne prikazuju stvarnost, one je prožimaju, pretvarajući vizuelno u duhovno iskustvo. Milinko Ristović slika ono što se ne vidi očima, on istražuje ono što je iza pojavnog, osluškuje boju kao živu silu i prenosi je gledaocu kao poziv na unutrašnje sagledavanje.

Publici se obratio i sam autor pročitavši „Zapis, kao obraćanje, a u tom obraćanju traženje bitka postojanosti jednog slikara“. Naglasio je da u svojim delima istražuje duboku vezu između čoveka, vere i zemlje. Da su prikazi simbola poput odžaka i kolaca večiti znakovi doma i opstanka. Za njega pejzaž nije samo motiv, već vrata ka dubljem pitanju: ko koga prihvata – umetnik sliku ili slika umetnika? Nazivi njegovih izložbi poput „Postojanje naše“ i „Tvrda lepota“ oslikavaju neprekidno nastojanje da se umetnošću uhvati suština trajanja, ne samo kroz formu, već kroz svetlost, putem osećaja, tišine i duhovnosti. Ristović svoje slikarstvo vidi kao sklop vibracija i misli koje predstavljaju svesno, nesvesno i nadsvesno. On ne tumači slike, već ih živi. Naglasio je da boja ne izražava realnost, nego osećanja. U skladu sa tim rekao je: „Slika i ja smo dva spoja, sa, najverovatnije, bezbroj tačaka koje nisu puki dodiri mada i to je nekad dovoljno.“

Tekst za katalog napisala je Dara Radojević, pesnikinja iz Gornjeg Milanovca.

Milinko Ristović je slikar, pesnik i pisac, umetnik duboke duhovnosti i snažnog likovnog izraza. Rođen je 1953. u selu Draganićima, kod Raške. Školovao se u Beogradu i Bitolju, gde je stekao zvanje profesora slikarstva. Tokom više od šest decenija stvara u svom rodnom selu, ispisujući hroniku nestajućeg srpskog sela i duha vremena. Imao je 45 samostalnih i preko 100 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je deset nagrada za slikarstvo i crtež, učesnik brojnih likovnih kolonija i član više umetničkih udruženja.

Izložba je otvorena do 30. jula. Ulaz je slobodan.