'

Osteoartroza: Neizlečiva bolest koja dolazi s godinama

ZDRAVLJE
Autor: Hit
Izvor: Večernje novosti
Sub, 22.08.2015
0
Osteoartroza zahvata kolena, kukove i zglobove šaka. Iako protiv nje nema rešenja, može da se kontroliše lekovima, mastima i terapijama. Na nastanak najviše utiču starost, genetika, gojaznost...



Osteoartroza ili osteoartritis je najčešća hronična reumatska bolest, neizostavno vezana za proces starenja. S obzirom na to da dovodi do promena na zglobovima poznata je i kao degenerativni reumatizam. U osnovi bolesti je propadanje zglobne hrskavice, oštećenje kosti u okolini zgloba i stvaranje nove kosti, odnosno osteofita.

- Kod starijih od 70. godina osteoartroza je prisutna kod više od 90 odsto žena i 80 odsto muškaraca. Nekad je ovaj proces praćen i razvojem lokalnog zapalenja, a pacijenti se žale na bol, smanjenu pokretljivost i nestabilnost zgloba, kao i na njegovu deformaciju i otok. Osteoartroza najčešće zahvata zglob kolena, kada govorimo o gonartrozi, a ako je u pitanju kuk, onda je to koksartroza. Proces može da zahvati i zglobove šake, kao i međupršljenske zglobove. Za dijagnozu je obično dovoljan samo klinički pregled, dok je za procenu težine osteoartroze najčešće potreban i rendgenski snimak - objašnjava dr sci. med Ivica Jeremić iz Instituta za reumatologiju Srbije.

Šta utiče na brzinu razvoja osteoartroze?

- Više činilaca, među kojima je jedan od važnijih genetika. Gojazne osobe su posebno rizična grupa, jer prekomerna težina opterećuje zglobove, a naročito zglob kolena i kuka. Gojazne osobe obolevaju ranije, imaju težu kliničku sliku i trpe jači bol. Gojaznost pogoršava i artrozu šaka, bez obzira na to što šake nisu opterećene težinom tela. Prekomerna fizička aktivnost i konstantno ponavljanje određenih radnji, gde pojedini zglobovi previše trpe, takođe dovode do ubrzanja osteoartroze. Tako profesionalni trkači skoro neizostavno dobijaju artrozu kolena. S druge strane, ni potpuna neaktivnost nije dobra, jer su i tada zglobovi ugroženi. Najbolje je umereno bavljenje sportom, u kome se ojačavaju mišići koji stabilizuju zglob, a hrskavica se previše ne troši.

Koje su specifičnosti navedenih osteoartroza?

- Osteoartroza kolena se češće javlja kod žena. Prvi simptom je bol u kolenu, a sa napredovanjem bolesti može da se javi i otok, deformacija kolena i otežan hod. U kolenu, prilikom pokretanja, može da se oseti pucketanje, koje se javlja zbog oštećene hrskavice. Bolest se brže razvija kod osoba koje su ranije povređivale koleno, operisale meniskus ili imale deformaciju u zglobu, poznatu kao "O" ili "H" noge.

A kada je reč o kuku?

- Artroza kuka je nešto češća kod muškaraca. Bolest počinje bolom u preponi koji se progresivno pojačava otežavajući hod. Pacijenti često imaju prinudan položaj u kome kuk drže blago povijen. Kod određenog broja bolesnika stanje se brzo pogoršava, pa oni već za nekoliko meseci moraju da se podvrgnu operaciji zamene kuka.

Da li sa zglobovima šaka probleme imaju više muškarci ili žene?

- Osteoartroza šaka češće pogađa pripadnice lepšeg pola. Pacijentkinje obično navode da su tegobe počele sa ulaskom u menopauzu, bez obzira na to što ne postoji dokazana jasna veza ženskih polnih hormona i razvoja bolesti. I psihosocijalni faktori u velikoj meri mogu da utiču na način doživljavanja bola. A zna se da je ulazak u menopauzu osetljiv period u životu većine žena. Osteoartroza šaka zahvata zglobove najbliže vrhovima prstiju. Osim bola, pacijenti često imaju oslabljen stisak, a ponekad im i predmeti ispadaju iz ruku. Napredovanjem bolesti počinju da se javljaju bolna koštana zadebljanja oko zglobova, poznata kao Huberdenovi čvorići. Ponekad su zglobovi i otečeni. Ujutro su obično kratko ukočeni, pa je potrebno oko 15 minuta da bi normalno profunkcionisali. Pošto pacijent obično prvo pomisli na ozbiljniji reumatoidni artritis, treba da zna da on češće zahvata zglobove bliže šaci i zglobove ručja.

Kako nastaje osteoartroza zglobova između kičmenih pršljenova?

- Kod ovakvih procesa formira se nova kost. Ona može da pritiska korenove nerava, koji izlaze iz kičmene moždine, zbog čega se javlja jak bol. Hronični bol u vratu i donjem delu leđa često je izazvan artrozom međupršljenskih zglobova.

Koliko je osteoartroza teška bolest i kako se leči?

- Kod većine ona ne ugrožava život. Međutim, kod izvesnog broja izaziva hroničan bol i može da dovede do određenog stepena invaliditeta. Osobe sa hroničnim bolom često razvijaju depresivne simptome i imaju prilično narušen kvalitet života. Lečenje je usmereno na uklanjanje simptoma, zaustavljanje procesa bolesti, rehabilitaciju i osposobljavanje obolelog za rad i svakodnevni život, kao i psihosocijalna podrška. Većina intervencija ima umeren tok, pa je potrebno kombinovati nekoliko vidova lečenja.

Šta se najpre prepisuje pacijentu?

- Prvo mogu da se koriste lekovi za olakšavanje bolova. Većina obično ima periode kada su tegobe više izražene, a vezane su za promene vremenskih prilika, težak fizički rad ili izlaganje hladnoći. Uzimanje lekova protiv bolova tokom nekoliko dana značajno se olakšavaju tegobe. Najbezbedniji za većinu su različiti preparati paracetamola. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi diklofenak, ibuprofen, naproksen su efikasniji, ali imaju više neželjenih dejstava. Najčešće oštećuju sluzokožu želuca, što može da predstavlja veliki problem, naročito kod starijih pacijenata kod kojih je osteoartroza i najrasprostranjenija. Zato se preporučuje alternativa u vidu lokalnih antireumatskih masti na bazi diklofenaka, nimesulida, ketoprofena...

Koliko su antireumatske masti efikasne?

- Njihovom primenom se podstiče koncentracija leka na obolelom mestu, koja je gotovo istovetna kao prilikom oralnog uzimanja. Uz to, koncentracija leka u krvi je značajno manja kao i neželjeni efekti. Primenom antireumatskih masti posebno dobri efekti se postižu kod artroze šaka. Ukoliko se nanose uveče pred spavanje, jutarnje tegobe su zanemarljive. Kod artroze kolen,a posebno su delotvorni preparati kapsaicina, supstance koja se dobija iz ljute paprike. Njihova mana je što imaju žareći efekat koji može biti neprijatan, a naročito mora da se vodi računa da ne dospeju u oči. U nekim situacijama direktno u zglob daju se i kortikosteroidi, čiji je efekat individualan. Kod pojedinih pacijenata dovodi do velikog simptomatskog poboljšanja, dok je kod drugih efekat prilično kratkotrajan.

 

DODATAK ISHRANI

Na tržištu postoji ogroman broj preparata koji se u terapijske svrhe uzimaju kao dodatak ishrani, mada za većinu postoje relativno mali dokazi o kliničkoj efikasnosti. Dokazano je da bol, kao i napredovanje bolesti, donekle može da se smanji uzimanjem glukozamin fosfata i hondroitin sulfata. Da bi se ispoljila puna efikasnost, dnevno treba uneti bar 1.500mg glukozamin fosfata, zbog čega na pakovanju uvek proverite koncentraciju. Često se dešava da fosfata ima značajno manje nego što treba. Smanjenje bola uz ovaj preparat može da traje i nekoliko nedelja nakon uzimanja, pa se preporučuje u ciklusima od po tri meseca, sa jednomesečnom pauzom između. Na smanjenje bola utiče i kurkuma, đumbir ili litozin koji se nalazi u šipurku - kaže dr Jeremić.

Vaši komentari
Ostavite komentar