'

Na današnji dan rođen bard jugoslovenskog glumišta Milivoje Živanović

LOKALNE VESTI
Autor:
Izvor:
Čet, 2.04.2015
0

Milivoje Živanović, glumac koji je bio prvak Jugoslovenskog dramskog pozorišta i majstor esnafa čiji su teret iznele daske mnogih pozorišta i na kojima je on izneo još teže uloge. Milivoje Živanović je lik o kome se još uvek Skadarlijom u struci pripovedaju priče, o neprolaznom šarmu njegovog šešira i štapa, neodvojivo spojenih sa njegovom ličnošću.



Glumačku karijeru započeo je u putujućim trupama.  Njegov početak bavljenja glumom vezuje se za putujuće pozorište u Srbiji 1919. godine. Bio je član Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu 1923, u Skoplju 1928, i Beogradu 1932. godine. 

Sa uspehom je igrao tragične i komične likove. Bio je prvak Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu 1947. do 1970. godine. 
Godine 1970. je prešao u Savremeno pozorište Beograd (danas Beogradsko dramsko pozorište), gde je igrao u samo jednoj predstavi.

Milivoje Živanović rođen je u Požarevcu, 2. aprila 1900. godine. Rodna kuća bila je na mestu gde se nekada nalazila kafana „Žirovni venac“, a danas je na tom mestu mesara „Matijević“.

U kafanskoj sali  gospodina Ksenofona Manića, često su prikazivane pozorišne predstave. Kada je imao 9 godina, sa roditeljima, ocem Đorđem i majkom Leposavom, gledao je prvu predstavu. Bila je to drama „ Herojska smrt hajduk Veljkova“, koju je napisao čuveni  požarevljanin, Kosta Dragašević.

Kažu da je, od te večeri, Milivoje za sva vremena zavoleo pozorište.

Milosav Buca Mirković, esejista, pozorišni i književni kritičar, pesnik i publicista, u to vreme stanovao je u Nemanjinoj ulici, u kojoj je stanovala i majka Milivoja Živanovića. Prema njegovoj priči, Milivoje je u posetu majci dolazio hodajući uvek sredinom prašnjave Nemanjine ulice “kao da ide kralj Lir, na ono svoje poslednje putovanje, kada gromovi pucaju i kada se za njim diže gar, čađ i prašina ovoga sveta”.

Sa nepunih 14 godina, privučen svetlima pozornice i cirkuskim veštinama, Milivoje odlazi u Skoplje, odakle su ga žandarmi doveli kući.

“ Ja sam čitave dane provodio ispod cirkuske šatre. Tad je počeo moj  život, fantazija i sve ono što je sledilo posle toga. Bežao sam od škole, jer pre podne su artisti držali probe. Koliko sam batina izvukao od pokojnog Jove što nisam odlazio na časove…Ali ko da ide na časove kad…proba…proba u cirkusu. To je mene privlačilo, život, sve to. Majka me je uvek uzimala na krilo i pričala mi bajke. Dakle, bajke, circus, sve to. Sve je to ono što je uticalo i što je mene predodredilo za moj budući život.” Tako je govorio veliki Milivoje Živanović, davne 1972. godine, u jednom televizijskom “portretu”.

Milivoje Živanović igrao je u moskovskom teatru, u teatru “Nacija” u Parizu je igrao dva puta. Zanimljivo je da je bio jedini glumac kome je Sara Bernar ustupila svoju garderobu.

Prvo slavno gostovanje Jugoslovenskog dramskog pozorisšta vezuje se za Pariz. Predstavili su Agatona i Egora Buličova. Posle Buličova glumci su na bis izazvani 21 put.


U Moskvi su  igrane dve reprize. Nakon druge, glumci su 22 puta izazvani na bis. Milivoje je tada dobio medalju Stanislavskog, jedinu koja je izašla van granica Sovjetskog Saveza.

Čuveni Sartr rekao je tada za Milivoja: “ Ovakvoga glumca još nisam video”!


Još većom nagradom Milivoje je smatrao veliko “spasiba” gospođe, za koju je kasnije saznao da je udovica Maksima Gorkog.

Milivoje Živanović bio je veoma cenjen glumac. Godine 1956. Proslavio je 35 godina rada. Jubilej je svečano proslavljen u Jugoslovenskom Dramskom pozorištu. Odlikovan je ordenom zasluge za narod prvog reda “za predan i uspešan rad na umetničkom i kulturnom polju”.

Udruženje dramskih umetnika Srbije predalo mu je zlatan prsten. Zlatan, “Dobričin prsten” koji se dodeljuje kao nagrada, vrhunskim glumcima.

Veliki prijatelj Milivoja Živanovića bio je Branko Ivošević, kod koga je u Požarevac dolazio, kažu, obično ponedeljkom, kada glumci nisu radili.

Znali su se od pedesetih godina, a poznanstvo je šesdesetih godina preraslo u veliko prijateljstvo.



Malo je poznato da je Milivoje učestvovao u “rađanju” Ljubičevskih konjičkih igara. Na poziv svog prijatelja Ivoševića i Predraga Radovanovića, čuvenog požarevačkog novinara, tadašnjeg urednika “Reči naroda”, Milivoje dolazi na Ljubičevske konjičke igre i time doprinosi popularizaciji istih.

U narodnoj nošnji i čizmama, na konju, prodefilovao je na otvaranju igara i bio prvi vitez Ljubičevskih konjičkih igara.

Poslednje fotografije Milivojeve, zabeležene su upravo u Požarevcu, u dvorištu porodične kuće njegovog prijatelja Branka Ivoševića, septembra 1976. godine.

Milivoje Živanović umro je 15. novembra 1976. Godine u Beogradu.

Kažu da čovek umire dva puta, jedom kada se upokoji, a drugi put kada ga zaborave. Slavni, veliki Milivoje Živanović živi u svom rodnom Požarevcu, kroz dva pozorišna festivala.

Požarevljani čuvaju uspomenu na ovog čevenog  glumca, kako drugačije nego pozorišnim predstavama i pominjanjem Milivojevog  lika i dela, diveći mu se, ne samo Požarevljani, već i Srbija, bar dva puta godišnje. 

 

Roditelji Milivoja Živanovića

Otac Đorđe bio je poznati požarevački trgovac.  Majka Leposava, rođena Smoljinka, od porodice Đorića. Poznata porodica iz koje su potekla mnoga velika imena.

Rekli su o Milivoju

Milosav Buca Mirković, esejista, pozorišni i književnikritičar, pesnik i publicist

“Ono što je Dobrica Milutinović bio u prvoj polovini XX veka, gorostas srpskog glumišta  i pozorišta, to je u drugoj polovini bio Milivoje Živanović. Tu više nema spora.”

Predrag Radovanović, novinar, nekadašnji urednik “Reči naroda”

Gledao sam ga kao Mitketa u “Koštani”. Oduševio me je, fascinirao, I osećao sam potrebu da ga upoznam i predstavim, u novini “Reč naroda”, građanima Požarevca. On je mnogo voleo Požarevac.





Izvor: Dokumentarni film "Sećanja"
Autor: Hit1

 

Vaši komentari
Ostavite komentar