'

"Polja ljubavi" u Požarevcu

LOKALNE VESTI
Autor:
Izvor:
Sub, 21.03.2015
0
U Galeriji savremene umetnosti u Požarevcu svečano je otvorena izložba "Polja ljubavi". Izložena je kolekcija ćilima etnološkog odeljenja Narodnog muzeja iz Zaječara, autora Suzane Antić.


                  

 Izložba je deo projekta koje je finansiralo ministarstvo kulture i informisanja 2014. godine.

"Tema projekta je "Žena, biser mudrosti i znanja". Drugi deo projekta trebalo je da bude izrada nakita, uz učešće Sokobanje, Negotina i Knjaževca. Finansije su razlog problema, nismo uspeli.", rekla je za Hit radio autorka izložbe Suzana Antić, etnolog.

Prikazani su ćilimi zaječarskog kraja koji potiču sa kraja XIX veka koji su imali dekorativnu ulogu u seoskoj i gradskoj kulturi.

Izložbu je otvorila Danica Đokić, savetnik Narodnog muzeja u Zaječaru.

"Ovo je izložba najdekorativnijeg i najviše upotrebljavanog predmeta u našoj tradicionalnoj kulturi, a to je ćilim.
Izrada ćilima ima dugu istoriju. Inače, tkačka radinost potiče iz praistorije. Opstaje i u antičkom dobu, srednjem veku, i traje i danas. Ćilim je najpre imao dekorativnu ulogu u ukrašavanju enterijera kuća, kao prekrivač za krevet ili nadzidnjak, na zidu. U gradskoj kulturi korišćen je takozvani pirotski ćilim koji je deo zanatske proizvodnje. Imao je funkciju koju danas ima tepih.

Tehnike izrade ćilima iste su u celoj Srbiji, dok je ornamentika ili ukrašavanje karakteristika kraja iz kog potiče", rekla je Danica Đokić. 

                


Autor izložbe Suzana Antić istakla je da tkačka radinost i ćilimarstvo mogu biti veoma uspešna privredna grana, ali bi se otvaranjem tkačkih radionica, ujedno, očuvala narodna tradicija.

Zanimljivo je da je ćilim imao svoju primenu i u svadbenim običajima, kao i u pogrebnim.

"Ćilimi se ne razlikuju u dezenu, izradi prema nameni. Žena je tkala ćilime za sebe i nasleđivala je od svoje majke. To je bio miraz koji je nosila u svoju "novu" kuću, odnosno kada se uda. Korišćeni su i na dan krsne Slave. Žene su takođe u kasnijem dobu, tkale ćilime koji su korišćeni kao posmrtna sprema", objasnila je Antić.

Izložba će biti otvorena do 6. aprila, svakoga dana od 08 - 20 sati.

                             


Raskošno tekstilno stvaralaštvo Zaječara i okoline u XIX u početkom XX veka, predstavlja jedinstvenu tvorevinu kulturnog nasleđa.  U okviru zbirke tekstilno pokućstvo izdvaja se kolekcija ćilima. Materijal, funkcionalne, tehničke i likovne osobine čine ćilime posebnim, reprezentativnim predmetima etnološkog odeljenja Narodnog muzeja u Zaječaru.

Pretpostavlja se da reč „ćilim“ potiče od persijske reči „gilim“ koja je kod nas u upotrebu ušla posredstvom Turaka. Od druge polovine XIX veka, pod uticajem pirotskog ćilimarstva, ćilime počinju da izrađuju i u drugim krajevima Srbije. Služili su kao prostirka, ukras za zid, ogrtač… nekada korišćeni kao zaštita od hladnoće, postali su pravi umetnički predmeti.

Sa korenima iz najstarije etničke prošlosti, narodna kultura predstavlja samo jednu komponentu u formiranju celokupne kulture našeg društva. Domaća radinost bila je usmerena isključivo na potrebbe pojedinačne kuće, porodice ili domaćinstva. Karakteriše je prvenstveno ženska radna snaga i rpoizvodnja tekstilnih premeta.

Na teritoriji Srbije tokom XIX i XX veka u ćilimarskoj radinosti primenjuju se dva tipa razboja  - horizontalni i vertikalni. Tokom XIX veka, izuzev grada Pirota, u kome su ćilimi tkani na vertikalnom razboju, u svim ostalim krajevima na teritriji današnje Srbije, ćilimi su tkani na horizontalnom razboju.

Ćiilim je bio važan elemenat svadbenih i pogrebnih običaja. Poklanjani su crkvi za zdravlje i za pokoj duše. Imao je važnu ulogu i u društvenom životu.

Ovu kolekciju karakteriše temperament i senzibilitet  mnogobrojnih generacija žena, njihova ljubav i verovanja kao i smisao za  oblikovanje i slaganje boja. Kažu da je svaki ćilim jedinstven  neponovljiv – kao otisak prsta.  Zna se da su šare na ćilimima smišljale same tkalje kako bi se znalo koji je čiji rad.

Ćilimarstvo pripada tkačkom zanatu, ali se zbog značaja ovog proizvoda u Srbiji smatra posebnim zanatom.  




Autor: Hit1


Vaši komentari
Ostavite komentar