Znamenite žene Požarevca: Bosiljka Bosa Pavlović, istaknuta patriotkinja i humanista

Priča o Bosiljki Bosi Pavlović, prvoj predsednici Kola srpskih sestara u Požarevcu i praunuci Karađorđa Petrovića, priča je o hrabrosti, humanosti i predanosti narodu. O ovoj izuzetnoj ženi razgovarali smo sa dr Jasminom Živković, arhivskim savetnikom u Istorijskom arhivu Požarevac, koja je kroz arhivsku građu rekonstruisala njen izuzetni životni put.

Dobročinstvo je u liku Kola srpskih sestara, a postojanje Kola u Požarevcu neraskidivo je povezano sa imenom Bosiljke Bose Pavlović, ili nane Bose, kako su je od milja zvali njeni sugrađani Požarevljani.

Kako se navodi u arhivskoj građi, Bosiljka Pavlović je rođena 1847. godine u srcu Srbije, tačnije u Raškoj. Po ženskoj lozi, praunuka je Karađorđa Petrovića. Voždova najstarija kći Sava, udata za Antonija Ristića Pljakića, u braku je izrodila dva sina – Kostu i Aćima – i ćerku Mariju (Mašu), koja se udala za pešadijskog kapetana Antonija Pavlovića iz Beograda. Marija i Antonije bili su roditelji Bosiljke – Bose Pavlović.

„U Požarevac je došla sa 16 godina, kada je njen otac Antonije dobio premeštaj službe u ovom gradu. Porodično gnezdo je svila sa Stojanom Pavlovićem – Stojančićem, uglednim trgovcem i predsednikom opštine Požarevac u jednom periodu. Izrodila je pet sinova i jednu kćer. Brižna majka, ali i časna Srpkinja, sve ih je vaspitavala na vazduhu i slobodi, ali u duhu poštovanja autoriteta roditelja i negovanja tradicije srpskog roda. I sama je tako živela ova istaknuta društvena radnica, patriota, dobročiniteljka, jedna od osnivača Kola srpskih sestara u Požarevcu i njegova prva i dugogodišnja predsednica“, navodi dr Jasmina Živković, arhivski savetnik Istorijskog arhiva Požarevac.

Kako se dalje ističe u arhivskoj dokumentaciji, veliki deo svog života Bosa Pavlović je posvetila dobrotvornom radu. Bila je jedna od malobrojnih Požarevljanki koje su činile osnivački odbor požarevačkog Ženskog društva, čiji je saradnik i član upravnog odbora ostala i kasnije.

„Kada su nesrećne prilike po srpski narod početkom 20. veka to iziskivale, prihvatila se patriotskog zadatka osnivanja pododbora Kola srpskih sestara u Požarevcu, na praznik Svetog Maksima, 3. februara 1905. godine, kada je izabrana i za njegovu prvu predsednicu. Za vreme svog predsednikovanja Kolom u periodu od 1905. do 1929. godine, okupljala je ugledne Požarevljanke da zajedno, vođene patriotskom dužnošću, tokom Balkanskih i Prvog svetskog rata rade kao dobrovoljne bolničarke, izrađuju rublje i čarape za vojsku, organizuju deobu hrane, prikupljaju pomoć za srpski narod van Srbije, ali i sve druge nevoljnike, bez obzira na nacionalnost, veru ili politička opredeljenja“, ističe Živković.

U svojim kazivanjima o prvoj predsednici požarevačkog Kola, po kojoj ono danas nosi ime, Požarevljani su govorili s dubokim poštovanjem. Bosa Pavlović bila je među onim Srpkinjama koje su celog života nosile narodnu nošnju, a ljubav prema narodu utkala je i u vaspitanje svoje dece.

„U ratove za oslobođenje i nezavisnost nana Bosa nije ispraćala svoju decu suzama i strahom, već ih je materinski savetovala da čuvaju svoje ime i čast. Jer čast i dužnost prema svome otečestvu za nju su bile važnije vrednosti od života“, navela je.

Veliki rat doneo je nani Bosi neizmernu bol — njen sin Vojislav poginuo je na Solunskom frontu, a taj gubitak nikada nije uspela da prevaziđe. Stradanje Srbije i njenog naroda doživljavala je duboko i lično, a brigu o štićenicima Doma za ratnu siročad vodila je sa jednakom nežnošću kao prema sopstvenoj deci. U arhivskoj građi zabeleženo je i da je, pored ogromne humanitarne odgovornosti koju je preuzela, bila pre svega dobra žena, verna prijateljica, nežna saputnica pokojnom mužu Stojanu i posvećena majka svojoj deci.

„Na Materice, 30. decembra 1928. godine, neposredno posle crkvene službe, požarevačko Kolo srpskih sestara je, u zgradi dečjeg zabavišta, svečano, uz prijateljsko sudelovanje ostalih humanih udruženja, proslavilo osamdeset godina života i dvadeset pet godina humanog rada nane Bosine, od čega dvadeset tri godine u svojstvu predsednice ovog udruženja. Njen četvrt veka dug i požrtvovan humani rad u društvu krunisan je danas priznanjem koje joj Kolo ovom proslavom ukazuje.

Svečanosti je prisustvovao i tadašnji episkop braničevske eparhije Mitrofan Rajić, a o radu nane Bose, u ime Kola, govorila je Mica Radisavljević, sekretar Kola. Reči poštovanja uputili su predstavnici Požarevačkog ženskog društva, Trgovačkog društva, Požarevačke kasine i čitaonice, Crvenog krsta, Kola devojaka, kao i pukovnik Dušan Panić, komandant 9. puka.

Iako u dubokoj starosti, Bosa Pavlović je sa dostojanstvom i vidnim emotivnim nabojem zahvalila svima. Njene reči ostale su zapisane:

„Duboko sam tronuta pažnjom i svesrdnim učešćem mojih prijatelja, rođaka i poznanika u proslavi koju mi je priredilo ovd. Kolo Srpskih sestara, prilikom 25-godišnjice moga rada u njihovoj sredini, a kao svojoj predsednici. Želim da u svojoj staračkoj ljubavi duhom sve obuhvatim i da iskreno i toplo zablagodarim celom građanstvu naše varoši… molim sve vas, dragi moji prijatelji, da primite moju najtopliju zahvalnost. Naročito moje milo Kolo Sestara sa celim odborom sastavljenim iz drugih udruženja, koje je toliko truda i ljubavi uložilo da taj dan bude zaista najveličanstveniji dan u mome životu. I pored svoje duboke starosti, obećavam vam da ću po mogućstvu i dalje deliti i pratiti pokret i rad mlađih, snažnih generacija na humanom polju, za dobro naroda, želeći im mnogo istrajnosti i sreće u ovom uzvišenom poslu.“

Bosiljka Bosa Pavlović preminula je 5. aprila 1929. godine.

Na opelu, protojerej Milan Branković izrazio je reči koje su ušle u istoriju sećanja Požarevca:

„Opraštajući se s tobom, poštovana starice, uzorita majko, vrla Srpkinjo i dobra hrišćanko, dopusti mi da umolim i pozovem današnje matere naše da se na tebe ugledaju. U tome će biti najlepša izjava zahvalnosti prema tvome životu i radu. U tišini, bez šuma, bez sjaja ti si živela i živeći radila na dobro svoga naroda i svoje otadžbine… Tvoja je duša bila svetla i čista, jer si samo radila ono što si trebala da radiš kao prava mati i istinska srpska kći, jer si samo vršila svoju dužnost i kao mati i kao Srpkinja. Bog neka ti daruje rajsko naselje i neka je blažen put kojim danas ide duša tvoja i neka ti je laka srpska zemlja koju si tako volela i ljubila.“

List Građanin je tada zabeležio:

„Ugasio se život jedne velike Srpkinje, neverovatno agilne i energične žene… koja je do smrti vršila svoju dužnost kao predsednica (Kola srpskih sestara), vazda svesna i razborita.“

O njoj je ostalo, između ostalog, zabeleženo da je, pored te humane dužnosti koju je na sebe primila, na prvom mestu bila dobra žena, iskrena prijateljica i nežna drugarica svome mužu Stojanu i divna majka svojoj deci. A štićenici Doma ratne siročadi, kojima je nesebično poklanjala majčinsku ljubav, još većim žarom po gubitku svoga sina, sećali su se nje, jer ih nije odvajala od svoje dece. I posthumno ostala je počasna predsednica požarevačkog pododbora Kola.

Bosina kći Danica, majka priznate požarevačke slikarke Milene Pavlović Barilli, i sama je bila članica i dobrotvor Kola srpskih sestara u Požarevcu.