Gazdinstva mogu da ostanu bez subvencija zbog paljenja biljnih ostataka

Spaljivanje biljnih ostataka i dalje je česta pojava u jesen, iako je zakonom zabranjeno. Ministarstvo poljoprivrede najavilo je oštrije mere kako bi se suzbila praksa namernog paljenja, a gazdinstva na čijim parcelama se utvrdi nepropisno spaljivanje, a ne prijavi podmetnuti požar, mogu izgubiti pravo na subvencije i biti stavljena u pasivan status, navedeno je na sajtu RTS-a. 

Prema nezavisnim poljoprivrednicima, profesionalni proizvođači retko pale biljne ostatke, jer je zaoravanje zemljišta ekonomski isplativije i smanjuje potrebu za veštačkim đubrivima.  

„Ovo najčešće rade oni koji nemaju svoju zemlju, a skupljaju ostatke sa tuđih parcela. Lakše im je da zapale preostale biljke nego da ih odlože na drugi način“, kaže Jovica Jakšić, predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije. 

Jakšić ističe da je odluka Ministarstva dobra, ali upozorava da stavljanje u pasivan status pre nego što se utvrdi odgovornost može biti nepravedno: „Ako požar izazove neko treći ili vetar proširi vatru sa jedne parcele, svi poljoprivrednici ne treba da snose posledice.“ Umesto toga, predlaže veće angažovanje poljočuvarske službe i češće kontrole kako bi se predupredili požari. 

Kontrole Ministarstva obuhvatile su 22 lokalne samouprave i oko 580 hektara zemljišta. Poljoprivredni inspektori prate tragove paljenja, beleže koordinate parcela i prikupljaju izjave sa terena.

Ministarstvo naglašava da se pasivan status ne primenjuje automatski, već samo nakon utvrđenih dokaza. Proizvođači imaju mogućnost da prijave podmetnuti požar u sistemu eAgrar, čime mogu izbeći sankcije. 

Stručnjaci upozoravaju na dugoročne posledice spaljivanja biljnih ostataka. Dr Jovica Vasin iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo objašnjava da visoka temperatura uništava mikroorganizme u zemljištu, smanjuje organsku materiju i sposobnost tla da zadrži vlagu. Vatra oslobađa ugljen-dioksid u atmosferu, dok oporavak zemljišta može trajati i više godina, posebno za mikroorganizme i gljive ključne za razlaganje biomase. 

Novčane kazne za nepropisno spaljivanje kreću se od 5.000 dinara za fizička, do milion dinara za pravna lica. Iako kazne postoje, stručnjaci smatraju da edukacija proizvođača i subvencije za adekvatnu opremu za obradu zemljišta daju bolji efekat u smanjenju ove štetne prakse.

(RTS)