Pravoslavni vernici obeležavaju jesenji Krstovdan

LOKALNE VESTI

Autor: Hit radio

Izvor: Danas

Sub, 27.09.2025

Pravoslavni vernici danas obeležavaju jesenji Krstovdan, praznik posvećen uspomeni na pronalazak Časnog krsta, najvažnijeg simbola hrišćanstva. Prema predanju, Časni krst pronašla je carica Jelena, majka cara Konstantina Velikog, 326. godine u Jerusalimu, čime je ovaj dan zauvek ostao zapisan u crkvenom i narodnom kalendaru.

Krstovdan je u crkvenom kalendaru obeležen crvenim slovom i uvek se obeležava strogim postom – mnogi poste na hlebu i grožđu, dok se u pojedinim krajevima održava običaj branja i osvećenja bosiljka. Pored verskog značaja, praznik prate i brojna narodna verovanja i običaji. Tako se veruje da ukoliko je na Krstovdan oblačno, predstoji duga i snežna zima, dok vedro nebo bez padavina nagoveštava sušnu godinu. Za razliku od drugih praznika kada se izbegava kućni rad, na ovaj dan postoji običaj da se dom temeljno očisti i sredi pred zimu, jer se smatralo da će u suprotnom “sve ići naopako” tokom naredne godine.

Krstovdan se obeležava dva puta godišnje – jesenji, 27. septembra, i zimski, 18. januara, uoči Bogojavljenja. Dok se zimski vezuje za „ukrštanje vetrova“ i predskazanja rodne godine, jesenji u tradiciji označava kraj seoskih poslova i početak priprema za zimu.

Bez obzira na različite običaje i tumačenja, Krstovdan ostaje praznik koji spaja hrišćansku tradiciju i bogato narodno nasleđe, podsećajući vernike na duhovnost, skromnost i sabornost pred dolazak hladnijih dana.