Homolje: Putovanje kroz Vekove i lepote prirode

Homolje je područje koje je kroz vekove nosilo težak teret istorije, ali se danas ponosno predstavlja kao jedno od najlepših turističkih odredišta Srbije. Ova regija, bogata prirodnim lepotama i tradicijom, poziva sve da istraže njene čari. U razgovoru sa direktorom Turističke organizacije opštine Žagubica, Vladanom Lazićem, saznali smo kako su poslednjih godina brojne aktivnosti u turizmu pomogle da se Homolje približi ostatku sveta i postane omiljeno mesto za sve one koji traže lepote prirode, bogatstvo tradicije i jedinstvene gastronomske specijalitete.

Direktor Lazić počinje svoju priču ovako:

Nekada se u Homolje išlo samo zbog nevolje. Ova regija, smeštena u istočnom delu Srbije, bila je utočište za mnoge ali i one koji su želeli da pobegnu od nečega ili nekoga, pronalazeći sigurnost u njenim skrivenim prostranstvima. Homolje je vekovima obavijeno velom misterije, a to nije ni čudo, jer se u njemu kriju lepote i čudesa kakva se retko mogu videti.

Oni koji su imali sreću da ga upoznaju, često ga nazivaju rajem na zemlji.

Homolje je je prepuno tajnovitih šuma i pećina, razigranih potoka, smaragdno zelenih izvora, tzv „Vrela“, starih manastira, autohtonih građevina iz davnina, pa ako ste kao mali voleli bajke i čitali ih, kročivši u Homolje, imaćete utisak da ste zakoračili upravo u jednu od takvih bajki”, kazao je Lazić.

Poslednjih godina, jednim ozbiljnim delovanjem u turizmu, uspeli su kako ističe,  da Homolje približe ostatku sveta, da postanu veoma prepoznatljivi na turističkoj mapi Srbije, kao i da postanu jedna od nezaobilaznih destinacija, na turističkim turama po našoj prelepoj zemlji.

“Nije slučajno da smo, pre samo par godina, bili jedna od najposećenijih regija, a da su pojedine naše destinacije, pre svega mislim na Vrelo Mlave i Krupajsko Vrelo, bile ubedljivo najposećenije u Srbiji. To smo postigli brojnim promocijama naših turističkih proizvoda, a kao najuspešniji vid promocije jesu naše mnogobrojne manifestacije, koje su veoma karakteristične i prepoznatljive, kroz koje za kratko vreme, posetioci mogu da vide, osete i probaju sve ono što Homolje može da ponudi. Ako pričamo o gastronomiji, pomenućemo neke brendirane i zaštićene proizvode, kao što su Homoljsko jagnje, sir, med, Homoljska Zdravica-travarica, pastrmka u svom prirodnom staništu, a tu su I mnogobrojni specijaliteti, koji se pripremaju u ovom delu Srbije, Vlaški kačamak, plašinte, Žmare, Belmuž, gibanica ispod sača”.

Što se tiče prirode, onaj ko je stvarao, nije ni malo štedeo. Na svakom koraku možete naići na izvore, koji su nezagađeni i sa kojih možete, bez bojazni po zdravlje, da pijete, izuzetno ukusnu I zdravu vodu.

“Ono što privlači posebnu pažnju, jesu Vrelo Mlave i Krupajsko Vrelo, koji su hidrološki spomenici prirode I kategorije I spadaju u najveće, najdublje i najlepše izvore, ne samo u Srbiji, nego i u regionu. Njihovu lepotu i mističnost upotpunjuju i brojne priče i legende koje se za njih vezuju. Jedan od najmisterioznijih izvora je i Potajnica (Stojanje), koji spada i intermitentne izvore, što znači da voda izvire u neobjašnjivo nejednakim vremenskim intervalima, čiju pojavu lokalno stanovništvo vezuje za neke magijske pojave i običaje. Sam ulaz u Homolje, iz pravca Beograda, budi neki čudan osećaj, jer se, čim se zakorači u Gornjačku klisuru, nailazi na ostatke manastira Blagoveštenje, od kojih je očuvana ostala isposnica sv Grigorija Sinaita mlađeg, koji je inače i nadgledao izgradnju ovog manastira, koji potiče iz XIV veka, a čiji je ktitor bio Despot Stefan Lazarević. Za ovaj deo mnogi tvrde da je najmističniji u Homolju. Na samo 2 km od od Blagoveštenja, nalazi se čuveni manastir Gornjak, kog je izgradio Knez Lazar, inače otac Despota Stefana Lazarevića. Ovaj manastir je veoma zaslužan za procvat verskog turizma, koji je poslednjih godina veoma aktuelan. Posebno mesto zauzima I manastir Trška Crkva, koji spada u najstarije verske objekte u Srbiji, jer se smatra da je izgrađen u periodu od IV do VI veka, na šta upućuju isklesani reljefni elementi Severnog Grifona, koji se nalaze iznad samog ulaza u manastir”.

Pojedini ostaci utvrđenja ukazuju na to da je Homolje bilo veoma aktuelno i za vreme Rimskog carstva. Poznata je činjenica da su rimske legije dolazile na rehabilitaciju, na deo koji se zove Zdravča, koji je samo desetak kilometara udaljen od Žagubice, a oporavak vojnika je trajao tri do četiri puta kraće nego u nekim, tada već poznatim, svetskim banjama.

Kako ističe, Lazić nije tajna da je i Kleopatra dolazila u ovaj kraj, da li samo zbog meda, u kome se kupala, negujući svoju lepotu i mladost, ili zbog Cezara, koji je ovde dovodio svoje legije. Na lepote Homolja nije ostao imun ni Đura Jakšić, koji se, krenuvši za Negotin na službu, neočekivano zadržao nekoliko meseci, dok ga nisu žandari sproveli u Krajinu. Tada je nastala i čuvena Đurina poema „Put u Gornjak“, a u njegovu čast se svake godine održava manifestacija „Noć u Gornjaku“.

Sve već pomenuto privlači veliku znatiželju posetilaca, a svakoko stoji činjenica da se u Homolje zaljubi svako ko bar na trenutak kroči i kao takav mu se uvek rado i sa zadovoljstvom ponovo vraća.

Cilj je da se, pored već postojećih pešačkih staza, svakako poveća njihov broj, a uz to radimo i na uređenju planinskih staza, kojima bi turisti mogli da prolaze kvadovima, što bi bila nesvakidašnja i nezaboravna avantura.

Posebno se radi na projektu izgradnje turističke suprastrukture, objekata sa koji ma bi raspolagala tristička organizacija, što bi doprinelo kvalitetnijem i lakšem upoznavanju celokupne turističke ponude ove ekološke oaze.

Danas slobodno možemo da kažemo da smo se oslobodili onog slogana „ne idi u Homolje bez nevolje“, pod čijim teretom se vekovima ovde živelo i da je Homolje danas jedinstven spoj kulture, tradicije, iskonskih vrednosti, izuzetnog kolorita nematerijalne baštine, sa jedne strane I odmora u prirodi sa veoma prepoznatljivom i karakterističnom gastronomskom ponudom, sa druge strane, tako da ga čini idealnim mestom za beg od savremenog stresnog života i beg od gradske gužve, tako da je danas aktuelan slogan „ako hoćete da vam u životu bude bolje, svratite u Žagubicu, dođite u Homolje“, kaže na kraju direktor Turističke organizacije opštine Žagubica, Vladan Lazić.

Tekst je objavljen u okviru projekta Homoljska priča: Žagubica na internet sceni. Projekat sufinansira opština Žagubica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.