Mala Gospojina – praznik radosti, molitve i narodnih običaja

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Malu Gospojinu – praznik rođenja Presvete Bogorodice, koji se u narodu slavi sa velikim poštovanjem i radošću.

Prema hrišćanskom predanju, Presveta Bogorodica rođena je u domu pravednih roditelja Joakima i Ane, koji su dugo čekali da dobiju dete. Njeno rođenje označilo je početak ostvarenja Božijeg plana spasenja, a zbog toga ovaj dan zauzima posebno mesto u crkvenom kalendaru.

U narodu se veruje da rođenje Bogorodice donosi utehu, pomoć i nadu svima koji joj se obrate u molitvi. Zato Mala Gospojina nije samo dan crkvenog praznika, već i dan okupljanja, zajedničkih molitvi i zahvalnosti.

Mnoge generacije verovale su da je period između Velike (28. avgusta) i Male Gospojine poseban – bilje ubrano tada smatralo se lekovitim, jaja položena u ovom periodu ostajala su dugo sveža, a pilići izlegnuti tih dana bili su posebno plodni.

Ovaj praznik u narodu se vezuje i za sklapanje brakova – smatran je naročito pogodnim za svadbe, pa su se mnogi mladenci odlučivali da baš tada stanu pred oltar. U Šumadiji i Vojvodini praznik je obeležavan i velikim vašarima i saborima, kada su se ljudi okupljali radi molitve, trgovine i veselja.

Postoji i verovanje da se od Male Gospojine „priroda okreće ka jeseni“ – dani postaju kraći, a vreme se smatra pogodnim za setvu pšenice.

Pogled u nebo na ovaj dan oduvek je bio važan. Ako je vreme sunčano i vedro, očekivala se plodna i blaga jesen, dok je oblačno i kišovito vreme nagoveštavalo dugu i hladnu zimu.

Mala Gospojina se obeležava liturgijama i molitvama u crkvama, a mnogi vernici se u svojim domovima mole Presvetoj Bogorodici tražeći zaštitu, zdravlje i mir.

Praznik rođenja Bogorodice spaja veru i tradiciju, podseća na važnost molitve i zajedništva, ali i na to da su kroz vekove običaji i verovanja čuvali duh naroda.