Sećanje na početke: Kako su nastale Ljubičevske konjičke igre

Dok se večeras u Požarevcu održava svečani defile povodom otvaranja 62. Ljubičevskih konjičkih igara, sećanja nas vraćaju u 1964. godinu, kada je ova manifestacija prvi put održana. Njena istorija počinje sa idejom grupe entuzijasta koji su želeli da ostave trajan pečat gradu. O počecima i nastanku Igara razgovarali smo sa Draganom Ivošević, ćerkom Branka Ivoševića, tadašnjeg potpredsednika opštine i jednog od osnivača manifestacije.

„Kada se krenulo u organizaciju prvih Ljubičevskih konjičkih igara, niko zapravo nije znao kako će one izgledati, niti u kom pravcu će se razvijati. Moj otac Branko Ivošević, zajedno sa Miodragom Arsićem, Momčilom Vučinićem, Blagojem Uroševićem, Čedomirom Trajkovićem i ostalima članovima Organizacionog odbora, želeo je da ostavi trajan pečat gradu Požarevcu. Pošto smo poljoprivredni kraj, sa velikim brojem konja, prirodno je bilo da ideja bude vezana upravo za konjički sport.“

Iskusni jahači iz Stiškog kraja, okupljeni u tadašnjem Konjičkom društvu, već su imali iskustva u filmskim produkcijama, poput Avala filma i drugih produkcijskih kuća širom Jugoslavije, što im je donelo dragoceno iskustvo u ulozi konjanika u istorijskim i kaubojskim filmovima. Zato je osnivanje Igara imalo snažan oslonac u znanju i praksi. Konsultovali su stručnjake sa Fakulteta za fizičku kulturu, a pravila takmičenja sastavio je upravo Branko Ivošević.

„Ja i danas čuvam originalan tekst pravilnika otkucan na pisaćoj mašini. Definisali su pet disciplina, dogovorili da se to zove Ljubičevski višeboj, a najuspešniji takmičar da ponese titulu viteza Ljubičeva. Takođe, biran je i vojvoda – komandant Igara.“

Posebna pažnja posvećena je uniformama. Akademik Pavle Vasić dao je predloge svečanih i takmičarskih odela iz perioda kneza Miloša Obrenovića. Krojenje je povereno ženskom zatvoru u Požarevcu, dok su kožne čizme izrađivane u Kazneno-popravnom zavodu u Zabeli, koji je uvek davao veliki doprinos igrama. Na njegovom čelu bio je Miroljub Toroman, dugogodišnji upravnik ustanove i predsednik Konjičkog saveza Srbije.

Ubrzo se ideja širila. Tadašnji sekretar Konjičkog društva, Blagoje Urošević, prihvatio je predlog da pored trka budu uključene i druge veštine. U okviru Turističke organizacije formiran je odbor sa jasnim zaduženjima, a Branko Ivošević preuzeo je osmišljavanje višeboja i pravilnika.

Svi razgovori i planovi vođeni su tokom leta 1963. godine. Predstavnici Turističkog saveza Požarevca poslali su dopis Turističkom savezu Srbije, tražeći da manifestacija bude uvrštena u kalendar za 1964. godinu. Dopis je upućen 7. septembra, što se danas smatra inicijalnim datumom nastanka Ljubičevskih konjičkih igara. Zanimljivo je da se upravo 7. septembra ove godine održava finale višeboja.

Tada su imali punu podršku Konjičkog društva Požarevac, na čijem je čelu bio Miroljub Toroman, dok je sekretar bio Blagoje Urošević. Nakon toga osnovan je Odbor za organizaciju, koji je u početku delovao pod radnim nazivom „Ljubičevske konjičke priredbe“. Izrađen je prvi program, čime je udaren temelj manifestaciji koja će ubrzo postati poznata i originalna – „Ljubičevske konjičke igre“.

Sam program zamišljen je kao spoj sportskog i kulturnog događaja – izložba konja, pokretanje muzeja konjarstva, trodnevni konjički turnir, završni defile, uz bogat kulturni program i ugostiteljsku ponudu.

„Za realizaciju simbola Igara obratili su se tada najpoznatijem vajaru Nebojši Mitriću, koji je osmislio znak Ljubičevskih igara i statuetu konja koja se dodeljivala učesnicima. Nebojša Mitrić je poznat po tome što je radio sve biste znamenitih Srba – od Mokranjca, Milutina Bojića, Hajduk Veljka – ali verujem da će ostati najviše upamćen po krstu Svetog Save koji krasi vrh kupole hrama na Vračaru.“

Organizatori su se, kako kaže sagovornica, uvek oslanjali na najbolje stručnjake u svojim oblastima, i to je jedan od razloga što Igre traju i danas.

Finansije su obezbeđivali lokalni privrednici, jer nije bilo novca iz opštinskog budžeta. Najveći trošak bilo je postavljanje montažne bine za 500 gledalaca, koju je trebalo dopremiti iz Beograda vozom, dok je uređenje hipodroma i izradu rekvizita na sebe preuzeo upravo Miroljub Toroman. General Miroljub Petrović Gorski, tada komandant konjice, bio je zadužen za regularnost trka.

„Važno je naglasiti da su svi ti ljudi koji su organizovali prve Igre, zajedno sa mojim ocem, bili veoma mladi – imali su tek po 32 godine. Radili su sa ogromnim entuzijazmom i željom, a bez ikakve materijalne koristi. Svi su imali svoje poslove, bili direktori ili na odgovornim funkcijama, ali su mimo radnog vremena radili na pripremi manifestacije. Bilo je mnogo neizvesnosti i niko nije znao u kom smeru će sve krenuti. Zato su odlučili da za prvog vojvodu Igara pozovu čika Milivoja Živanovića, glumca Jugoslovenskog dramskog pozorišta. On je bez dvoumljenja prihvatio tu ulogu i svojim autoritetom dao podršku čitavoj ideji.“

„Na svečanosti otvaranja, čika Milivoje je u narodnoj nošnji poveo kolonu centralnom ulicom Požarevca i pročitao proglas kneza Miloša, koji je napisao scenarista Slobodan Stojanović. To je bio momenat kada je manifestacija zaista dobila svečani pečat.“

Otvaranje Igara prvog dana obeležio je svečani defile sa oko 1.000 učesnika. Drugog dana održane su kasačke i galopske trke, a treći dan bio je rezervisan za višeboj i najuzbudljivija nadmetanja.

„Ja pamtim te prve Igre po ogromnoj gužvi u gradu, bilo je oko hiljadu učesnika na prvoj paradi. Dolazili su konjanici iz celog Stiga, ali i iz drugih delova Jugoslavije. Smeštaj je bio problem, pa su ljudi goste primali po kućama. U takmičenju preskakanja prepona učestvovali su jahači iz Slovenije, Hrvatske, Bugarske, Mađarske, pa čak i iz Sovjetskog saveza.“

Veliki deo sećanja vezan je i za „Ljubičevsku noć“, koju je režirao Sava Mrmak, poznati reditelj i scenarista Televizije Beograd. U Moravskoj laguni, kod Ljubičevskog mosta, nastupali su najpoznatiji pevači tadašnje Jugoslavije.

„Za nas decu, to je bilo nezaboravno – da uživo vidimo Tozovca, Lepu Lukić, Vasiliju Radojčić… To je bila posebna čar, jer ih tada nismo često gledali ni na televiziji.“

Danas, umesto „Ljubičevske noći“, zabavni deo manifestacije odvija se kroz koncerte na gradskom trgu. 

Titulu prvog viteza na Ljubičevskim konjičkim igrama 1964. godine poneo je Miroslav Bukovčić, kaskader iz sela Vrelo kod Uba.

Šezdeset dve godine kasnije, Igre i dalje okupljaju ljude iz zemlje i inostranstva, potvrđujući vizionarsku ideju entuzijasta iz 1963. godine. One nisu samo takmičenje, već i sećanje na ljude koji su svojom strašću i znanjem stvorili manifestaciju koja i danas čuva duh Požarevca.

Povodom ovogodišnjeg obeležavanja, u Galeriji Narodnog muzeja na Starom korzou otvorena je postavka posvećena Ljubičevskim konjičkim igrama. Među izloženim delima nalazi se i deo arhivskog materijala naše sagovornice Dragane Ivošević, koji daje poseban pečat ovoj izložbi. 

Fotografije koje prate ovu priču deo su ove izložbe i na poseban način svedoče o istoriji i značaju Ljubičevskih konjičkih igara. Zahvaljujemo Dragani Ivošević na dozvoli za objavu arhivskih dokumenata iz njene kolekcije.