Saopštenje za javnost povodom završetka štrajka u OŠ "Jovan Cvijić" u Kostolcu, pristiglo je od strane grupe od 33 nastavnika i učitelja Osnovne škole „Jovan Cvijić“ u Kostolcu, koje prenosimo u celosti.
"Grupa od 33 nastavnika i učitelja Osnovne škole „Jovan Cvijić“ u Kostolcu, koja je gotovo dva meseca istrajno, mirno i odgovorno učestvovala u zakonskom štrajku, donela je odluku da od 9. aprila, obustavi štrajk i vrati se redovnom radu.
Na početku nas je bilo 58. Danas nas je 33. Mi smo oni koji smo ostali poslednji — do kraja. I ovu odluku, kao i svaku do sada, donosimo kao grupa. Istom snagom kojom smo ušli u štrajk, iz njega izlazimo — dostojanstveno, složno, uzdignute glave i čiste savesti.
Ovu odluku nismo doneli lako. Doneli smo je nakon više od šezdeset dana borbe za sistemske promene u obrazovanju — promene u interesu učenika, nastavnika, roditelja i društva u celini.
Borili smo se iskreno, odlučno i s poštovanjem — prema zakonu, prema roditeljima i prema svojoj profesiji. Uprkos pritiscima, osudama i pokušajima da se naš glas uguši, opstali smo duže nego što je bilo ko očekivao.
Pokazali smo da prosvetni radnici nisu nemi izvršioci tuđih odluka, već ljudi koji misle, brinu i deluju. Pokazali smo da se, čak i u okruženju straha i pritiska, može reći: „Prekardašilo!“
Tražili smo poštovanje. Poštovali smo svakog učenika, svakog roditelja, svakog kolegu. Nismo radili protiv dece, već za njih. Radili smo više nego što se vidi u brojkama i tabelama. Znaju to naša deca i znaju roditelji. Znamo to i mi — i to je dovoljno. Iako se ovim završava faza našeg aktivnog štrajka, naša borba se ne završava.
Nastavljamo da insistiramo na:
- obrazovanju kao javnom dobru, a ne pukoj statistici;
- poštovanju nastavničke profesije, umesto urušavanju njenog ugleda;
- bezbednosti i dostojanstvu učenika i zaposlenih kao osnovnim preduslovima za rad;
- javnoj odgovornosti institucija, koje ne smeju biti neme kada je prosveta u pitanju.
Svesni smo da duboke promene ne mogu poneti samo nastavnici jedne škole, niti nekoliko hiljada ljudi u zemlji. Za to je potrebna šira solidarnost, hrabrija javnost i odgovornije institucije.
Upravo tu, u nedostatku šire zaštite, pritisak kojem smo bili izloženi poslednjih nedelja postao je prejak — ne samo materijalno, već i psihološki.
Zato smo odlučili da se povučemo — ne iz uverenja, već iz odgovornosti prema svojim porodicama i sopstvenom dostojanstvu. Ne možemo više raditi protiv sopstvene egzistencije.
Ovo nije poraz — ovo je realan uvid u granice onoga što je trenutno moguće.
Svesni smo da većini izgleda više odgovara utaban sistem lažne stabilnosti, birokratske forme i kolektivnog ćutanja. Mi smo izabrali teži put. Danas se povlačimo kao grupa koja nije poklekla pod pritiskom, već se dostojanstveno povlači – uzdignute glave i u čvrstoj nameri da ne odustane od borbe.
Podršku koju smo dobili – od studenata, roditelja, pojedinaca i kolega iz drugih škola – nećemo zaboraviti. Ona nam je dala snagu da istrajemo, čak i kada je većina ćutala. Hvala svima koji su stali uz nas – otvoreno, tiho ili u sebi. Vaše razumevanje nam je značilo više nego što možete zamisliti.
Ako smo ovim primerom ohrabrili makar jednog nastavnika, jednog roditelja ili jednog učenika da veruje u mogućnost promene – onda ništa nije bilo uzalud.
Ovo nije kraj. Ovo je samo kraj jedne faze. Mi nastavljamo da učimo, vaspitavamo i verujemo — u znanje, u pravdu i u decu zbog koje sve ovo radimo", navedeno je u saopštenju.
