Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Badnji dan i Badnje veče, dan uoči Božića, koji je sutra, 7. januara, a to je najradosniji hrišćanski praznik.
Badnji dan predstavlja poslednji i najstroži dan Božićnog posta, a ujedno predstavlja i veliku sreću jer je to dan pre Hristovog rođenja.
Badnji dan je naziv dobio po tome što se toga dana seče badnjak i unosi u kuću. Sa ovim danom već počinje božićno slavlje. Ujutro rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka i prangija objavljuje se polazak u šumu po badnjak.
Badnjak je obično mlado, hrastovo ili cerovo drvo, u nekim krajevima jelovo ili borovo, koje se na Badnji dan ujutro rano seče i donosi pred kuću. Uveče, uoči Božića, badnjak se preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi u kuću.
Kad se badnjak donese kući, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče.
Badnje veče
Badnje veče, praktično, spaja Badnji dan i Božić. Zato se u našem narodu kaže za osobe koje su prijateljski bliske i vezane da su "kao Božić i Badnji dan".
Uveče, domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu.
Domaćica u slamu pod stolom, gde se večera, stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračkice, koje deca traže i pijuču kao pilići. Slama simvolizuje onu slamu u pećini na kojoj se Hristos rodio.
Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani svi zajedno pomole se Bogu, čestitaju jedni drugima praznik i badnje veče i sedaju za trpezu.
Večera je posna, obično se priprema prebranac, sveža ili sušena riba i druga posna jela.
Prema običajima na Badnji dan i Badnje veče ne ide se u goste, praznuje se u porodici.
O Badnjem danu poslušajte sveštenika crkve Svete Petke u Požarevcu Vladimira Kočabera..
