Mladi i zeleni: Čuvajmo prirodu za naše sutra

Ekologija je naučna disciplina koja proučava odnose živih bića prema živoj i neživoj prirodi. Termin ekologija je prvi put upotrebio nemački biolog Ernest Hekel 1866. Godine. Naziv potiče od dve grčke reči : oikos što znači stanište i logos što znači nauka. 

Savmena definicija ekologije definiše ovu nauku kao spoj svih disciplina koje proučavaju vezu između živih bića i njihove sredine i to
ekologija biljaka, ekologija životinja, ekologija gljiva i hidroekologija – ekologija vodenih sistema.

To znači da ekologija analizira odnose između živih organizama, ali i kruženje energije u prirodi: kopnu, vodi i vazduhu.

ZAŠTO NAM JE EKOLOGIJA VAŽNA?

Mi delimo ovu planetu sa još, minimum, par miliona živih vrsta. To nam uskraćuje pravo da uništimo prirodu i životnu sredinu. A naše fabrike, putevi, njive i gradovi u velikoj meri uništavaju i zagađuju životnu okolinu. Poslednjih godina uvideli smo važnost „EKOLOŠKOG“ načina života i svakim danom sve se više budi svest o očuvanju prirode. Ukoliko vodimo računa i upoznamo koje ljudske aktvnosti štete prirodi možemo  živeti i prirodu koristiti za svoje potrebe,a da istovremeno bitno ne narusimo sklad prirodnih, ekoloskih odnosa u njoj.

Danas ekologija predstavlja jednu od najznačajnijih prirodnih nauka. Ona dolazi u centar pažnje zbog toga što je čovek svojim negativnim delovanjem zagadio i narušio prostor u kojem se odvija život na našoj planeti. U mnogim delovima sveta ugrožen je opstanak velikog broja biljaka i životinja, a stepen zagađenosti je dostigao toliki nivo da je i opstanak samog čoveka doveden u pitanje.

Učeći o ekologiji i o zaštiti životne sredine mališani stiču navike koje će primenjivati do kraja života zato što smo svi mi povezani u jednu celinu.

Ako se deca od malih nogu nauče da poštuju i brinu o svetu u kome živimo, odnosno o biljnim i životinjskim vrstama na našoj planeti, oni će doprineti da se taj svet sačuva i za buduće generacije. Drugim rečima, zalagaće se za zaštitu prirode.

Puno se danas govori i piše o ekologiji, zdravim stilovima života, unapređenju zdravlja, neophodnosti podizanja svesti međutim, većina to ne postavlja kao svoje lične principe kojima se rukovodi u svim sferama života. Zapitajmo sebe da li smo ekološki kulturni, kakva je naša svest i da li stvaramo sklad u sebi i oko sebe?

Ekolološka kultura je deo opšte kulture, poseban ljudski kvalitet odnosa prema samom sebi, prema prirodi i životnoj sredini, kvalitet odnosa prema drugom čoveku kao vrednosti.

Današnja potrošačka kultura zanemaruje vrednosti kao što su jednostavan život, održivo korišćenje resursa, solidarnost, socijalnu odgovornost, poverenje, uvažavanje, stvaranje za zajedničko dobro jer se izgubila vrednost „Živeti u skladu sa sobom i okolinom i Dati više nego što se uzelo“.

Ekološka kultura se ne može posmatrati kao elitna kultura koja je samo za odabrane već ono što je utkano u svima kao znanja i navike, usvojene vrednosti, stavove i uverenja, prihvatanje normi o tome šta je u prirodnoj i društvenoj sredini zdravo i kvalitetno, a šta nije, kako se zdravlje čuva, a šta ga ugrožava, na koji način se u postojećim uslovima može poboljšati svest i kvalitet života ljudi.

Ekološku kulturu prati lično i grupno delovanje. Ona uključuje: kulturu stanovanja, kulturu negovanja zelenih površina, zdravstvenu kulturu i higijenu, kulturu rada i odmora, saobraćajnu kulturu,medijsku kulturu i kulturu vizuelnih komunikacija, kulturu gajenja cveća i životinja, kulturu ljudskih odnosa, kulturu izletništva, kulturu prostornog uređenja okoline, urbanu kulturu, kulturu odgovornosti.

Neki od principa Ekološke kulture:

Svoj dom organizujemo tako da bude energetski i vodo štedljiv;

Koristimo prirodne materijale za farbanje i opremanje doma;

Iniciramo organizovanje mini bašti svojoj okolini u saradnji sa svojim komšijama i lokalnom zajednicom;

Snabdevamo se direktno od lokalnih proizvođača organskom hranom ili hranom proizvedenom na tradicionalan način bez pesticida;

Kupujemo sa malo ili bez ambalaže. Nekorišćene kućne predmete ili garderobu recikliramo i ponovo koristimo ili poklonimo onima kojima je ona potrebna;

Koristimo prirodnu kozmetiku i ekološka sredstva za održavanje lične i higijene domaćinstva.

Trudimo se da što više idemo peške ili biciklom.

Boravimo sa svojim porodicom ili prijateljima što češće u prirodi.

Ekološka kultura bi trebalo postati deo našeg svakodnevnog života jer je ona takva manifestacija ljudskog življenja, uverenja, postupanja i delovanja pomoću kojih ljudi osiguravaju preživljavanje, integritet, identitet, reprodukciju...