'

Požarevljanka u paklu Korone

LOKALNE VESTI
Autor: Hit 3
Izvor: Hit radio, Blic
Pet, 3.04.2020
0

Tokom pandemije virusa Korona koji je zahvatio planetu, česte su priče onih koji su bili u njenom žarištu a koje mogu poslužiti kao opomena svima koji misle da se sve ovo dešava negde daleko i da u njihovoj blizini ne može biti tako drastično. Jedno od najpotresnijih svedočenja dala je Vesna Z., koja se poslom medicinske sestre počela baviti u Požarevcu na odeljenju neuropsihijatrije, ali ju je karijera odvela u Italiju.


Vesna je za Blic ispričala svoju priču, čije delove prenosimo, o virusu koji hara, a koju bi zaista svi u Srbiji trebalo da čuju, a što je još vašnije i da saslušaju i poslušaju šta ima da kaže.

Vesna radi kao medicinska sestra u bolnici u Lombardijii, regiji koja je najteže pogođena korona virusom na svetu. Možda bi preciznije bilo reći da je radila u bolnici. Nakon užasa koji je tamo videla na bolovanju je i kaže da sumnja da će ikada više moći da se vrati na posao.

Borbu sa koronom dočekala je kao sestra na odeljenju za hemodijalizu u bolnici u Mantovi. Pristala je da uprkos umoru i situaciji u kojoj se nalazi za "Blic" ispriča kako izgleda život u žarištu najgore pandemije koja je pogodila čovečanstvo u 21. veku.

- Zlo još niko nije uspeo da sagleda iz daleka dok mu ne dođe na prag. Takvi smo svi. Ja ne radim jer sam srećom na bolovanju, mislim da se neću ni vraćati na posao više. Svesno sam ostala ovde. Ne krivim ljude koji su pohrlili kući u Srbiju a da nisu ni bili svesni, možda prosto ne znaju šta rade, i moja porodica je pocepana, deo u Italiji, a deo je u Srbiji. - kaže Vesna koja je još dodala da je gledala kako joj jedna po jedna koleginica obolevaju. Mlade žene. Snažne. Jednog jutra ju je sačekala strašna vest.

- Četiri moje koleginice su umrle. Smrt koja je svakodnevna pojava u bolnici uvek, pa i sada nije nešto na šta ostaneš miran. Moje koleginice znam iz hodnika na zdravo-zdravo. Znam da ih više nema. Pre par dana javlja mi drug da nije dobro, da ide do bolnice. Posle dva dana ga stavljaju na veštačka pluća, jutros javlja porodica da je preminuo. Šok i beskrajna tuga... Imao je 60 godina, nije bio bolestan, stalno mi je govorio da prestanem da pušim. Boli i inače kada neko umre, kada je neko koga poznaješ, onda boli strašno. - kaže Vesna.

Situaciju morate shvatati ozbiljno, naglašava ona. Italijani to nisu uradili, a sada im za ostanak u kući ne trebaju pravila, pretnje i kazne. Dovoljno je da pogledaju crne brojke, brojke smrti.

- Nadam se da sam na mom poslu dala sve od sebe i da ću uspeti da odem u penziju. Imam samo dve mogućnosti, da me pokupi korona ili da odem više iz zdravstva. Umori se čovek od svega što radi. Ja sam ponosna na živote koje sam spasavala, na profesiju kojoj sam poklonila pola života, ali sam umorna od bolesti i smrti. Zaista mi na kraju radnog veka nije trebala ovakva slika Italije, iskežena i ružna u celom svom ludilu. Virus je svuda. Sami smo ga nesvesno posejali svuda. Podizanje higijenskih mera na maksimum, ograničeno kretanje i što manje kontakta jedino je što može da ga zaustavi, da pokida lanac zaraze, ne mora niko da vam kaže, naredi, uslovi... To je prosto naša jedina odbrana i svako od nas mora da ima to oružje i da se bori sa svog položaja, jer ovo jeste svojevrsna civilizacijska bitka. Čuvajte sebe i čuvajte druge. - kaže ova Požarevljanka koja je u Italiji kao medicinski radsnik doživela da vidi nešto što mnogi nisu za čitav život.  

Vaši komentari
Ostavite komentar